Ove školske godine je u našoj školi pokrenut projekat „Mali volonteri“. Cilj toga projekta je unapređivanje volonterskih aktivnosti potrebnih za razvijanje empatije, tolerancije, humanosti i međukulturne različitosti.

     Učiteljice i učenici 3. i 4. razreda su odlučili da se i oni uključe u ovaj veliki projekat. Osmislili su radionicu koju su nazvali „Mali, a veliki - veliki, a mali“. Učenici su ovde „mali“, a „veliki“ su penzioneri nešeg sela. Želja im je bila da kroz neformalno druženje ulepšaju starima njihove penzionerske dane te da se osete korisnima u našoj maloj sredini. Baš kao što i samo ime radionice kaže, napraviće se razmena veština i znanja - „veliki“ će naučiti „male“ ono što oni još nisu, s obzirom na svoje mlade godine, uspeli da nauče, a „mali“ će naučiti „velike“ kako da koriste modernu tehnologiju.

Radionica je počela vraćanjem penzionera u njihovo detinjstvo. Pričali su učenicima kakva je bila škola, učitelji i školske obaveze kada su oni bili osnovci. Učenicima su se posebno svidele anegdote iz školskih dana njihovih gostiju.

Bake su učenike učile ušivati dugmad. Pokazale su im kako se uvlači konac u iglu, kako se konac veže u čvor i kako treba pravilno pridržavati dugme uz platno dok se ušiva da se ne bi uboli iglom. Većini učenika je ovo bio prvi susret sa iglom i koncem, posebno dečacima.   

Deke su govorili kojih su se igara igrali kao deca. Za mnoge od tih igara učenici nisu znali, kao što su npr. pravljenje topova od blata, klikeranje i ubacivanje klikera u roše, kokošije šetnje itd.  

Zatim su učenici svoje goste učili kako da koriste mobilne telefone, tablete i kompjutere. Penzionerima se posebno svidelo što na tim uređajima mogu pronaći i pročitati potrebne informacije o svemu onome što ih zanima. Naročito su bili oduševljeni pametnom tablom pa neki nisu mogli odoleti - morali su je isprobati.

     Nakon učenja, sledi zabava. Tako i na našoj radionici. Brzo su se na stolovima pronašle različite društvene igre: Čoveče ne ljuti se, domine, mica, slagalice, šah ... Svi su uživali.

Nije se znalo ko je ovde “veliki“, a ko „mali“ jer su na licima naših gostiju lebdeli osmesi kao kod razigrane dece.